Sve je počelo sa novim radnim mestom.
Neočekivano i lako, u vreme velike nezaposlenosti, dobila sam novu ponudu za posao, prihvatila je i počela. Znam sve što treba da znam, uslovi su dobri, kolege-ok.
Međutim...
Ja ne bih bila ja da u ovakvim momentima (koje mnogi iščekuju k`o ozeb`o sunce) ne počnem da se preispitujem.
...Ponovo radim posao za koji sam se "priučila"...
...Nije da ne volim, ali me baš i ne ispunjava...
...Kako raditi nešto što beskrajno želiš? ....
Još uvek ne iščekujem kraj radnog dana ili nedelje, ali vazduh počinje da miriše na napetost.
I tako, po ko zna koji put u životu osećam se zbunjeno.
Novčanik govori jedno, ja drugo.
********************************************************************
Stvarno, čovek od sebe ne može nikako pobeći.
p.s. dva sata nakon objavljivanja ovog posta naletela sam na ovaj članak:
Can we really become happier? Happier ourselves? Can we create happier places to work? Or even happier societies?
Kakva slučajnost 
| « | Januar 2012 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Oktobar 2012 [1]
- Mart 2012 [1]
- Januar 2012 [1]
- Jun 2011 [1]
- April 2011 [1]
- Mart 2011 [6]
- Februar 2011 [2]
- Decembar 2010 [2]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [7]
- Septembar 2010 [10]
- Avgust 2010 [9]
