Sve je počelo gradivom iz istorije i događajima koji su obeležili početak novog doba. Pad Vizantijskog carstva, otkriće Amerike i Gutenbergov pronalazak štamparske mašine.
E, taj Gutemberg i njegova mašina dali su odličan uvod za raspravu o razmeni informacija u budućnosti.
Zahvaljujući Gutembergu - koji je, sem što je ljudima olakšao komunikaciju, svojim pronalaskom dokazao da se ona može obavljati veoma brzo - ljudska vrsta srlja ka propasti. Kako?
Po mišljenju dvanaestogodišnjeg filozofa, Gutemberg je "kriv" i za pronalazak telefona, radija, televizije ... i na kraju - interneta. Ljudi su se jednostavno pomamili za informacijama i potreba je nekontorlisano rasla, pa su, da bi je zadovoljili, izmišljali raznorazna sredstva za prenos istih.
I tako dođosmo do vremena sadašnjeg.
Internet - super stvar. Igram igrice, chat-ujem sa drugarima, virim devojčicama u profil, znam uvek pitanja za kontrolni....Brzo, lako i efikasno. Šta ćeš više. U stvari, hoću više. Mrzi me, brate, da kucam i snimam. Smara!
Pa, dobro, šta ti predlažeš?
Ne predlažem, nego mislim neće još dugo ovako. Smaraju se i drugi. Brzo sve to dosadi. Treba nešto novo.
Na koji način ti misliš da se još može komunicirati?
Posle ovoga, jedino mislima. Ekstra! Misliš, a neko ti čita misli. Ne moraš da kucaš, da govoriš, da snimaš, brže igraš igricu...
Ćutanje.
Posle dva minuta pauze...
Ustvari, kad malo bolje razmislim - fuj. Ljudi će totalno oglupeti. Prestaće da čitaju, da uče. Prestaće, bre, da misle. Kako drugačije da sakriju tajne od drugih? A zamisli kad se dvoje zaljube, a ostali im čitaju misli. Katastrofa!!! Sve ide upropast. Kad ljudi nisu mirovali i lepo nastavili da prepisuju, ko im je kriv.Ju, fuj...
Posle ovoga, ostala sam zblanuta.
Kud` ode ovo dete? A možda mu razmišljanja i nisu daleko od istine.
Čip u glavu i - teraj.
Jedna srednjoškolka mi se stalno žali kako je profesor srpskog jezika kažnjava jer nije pročitala lektiru i nije "konsultovala" literaturu.
I svaki put kada je pitam zašto nije pročitala knjigu, kao papagaj ponavlja: "Pa kako da pročitam kada u biblioteci nikada nema lektire koju tražim?"
E, sada je dosta.
Pošto sam majka baš ove ucveljene srednjoškolke, a roditeljska mi je obaveza da joj u životu pomognem, rešila sam da za ovu priliku iskoristim svoj blog. Možda pomogne i nekom drugom roditelju isto tako ucveljene srednjoškolke.
Draga moja,
sem na facebook-u, informacije se mogu se pronaći i na drugim lokacijama na netu.
Besplatu i uvek dostupnu lektiru i literaturu (bar kada su srpski pisci u pitanju) možeš pronaći na sajtovima:
DIGITALNE NARODNE BIBLIOTEKE SRBIJE
Sasvim dovoljno informacija za dobru ocenu iz srpskog jezika, zar ne?
Samo treba pročitati.
Poljubac,
mama
Update 31.03.2014.
Mama koja je pre dve godine pisala ovaj post je upravo proverila linkove i gle čuda, aktivan je jedino projekat Rastko. Izgleda da nisam dobro savetovala dete :) Nadam se da će znanja biti dostupnija u skoroj budućnosti ;)
Do tada još jedan poljubac
Sve je počelo sa novim radnim mestom.
Neočekivano i lako, u vreme velike nezaposlenosti, dobila sam novu ponudu za posao, prihvatila je i počela. Znam sve što treba da znam, uslovi su dobri, kolege-ok.
Međutim...
Ja ne bih bila ja da u ovakvim momentima (koje mnogi iščekuju k`o ozeb`o sunce) ne počnem da se preispitujem.
...Ponovo radim posao za koji sam se "priučila"...
...Nije da ne volim, ali me baš i ne ispunjava...
...Kako raditi nešto što beskrajno želiš? ....
Još uvek ne iščekujem kraj radnog dana ili nedelje, ali vazduh počinje da miriše na napetost.
I tako, po ko zna koji put u životu osećam se zbunjeno.
Novčanik govori jedno, ja drugo.
********************************************************************
Stvarno, čovek od sebe ne može nikako pobeći.
p.s. dva sata nakon objavljivanja ovog posta naletela sam na ovaj članak:
Can we really become happier? Happier ourselves? Can we create happier places to work? Or even happier societies?
Kakva slučajnost
Još samo nekoliko dana je ostalo do polaganja završnog ispita u osnovnim školama. Verujem da mnogi osmaci vredno rade i da su pripreme pri kraju.
Međutim, listajući Zbirku zadataka iz srpskog jezika za završni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, uočila sam zadatke u kojima se od učenika zahteva da ponuđeni tekst prepišu pisanim slovima ćirilice ili latinice.
Pošto sigurno postoje i oni koji su još uvek u nedoumici kako to da učine, rešila sam da im pružim malu pomoć.
Ovako izgledaju štampana i pisana slova ćirilice i latinice:
Štampana:
Pisana:
Izvor:
M. Pešikan, J. Jerković, M. Pižurica: Pravopis srpskog jezika, Matica srpska, Novi Sad, 1995.
Na sajtu OŠ "Tatomir Anđelić" iz Mrčajevaca nalazi se i elektronska verzija testa iz srpskog jezika, odlična za brzu proveru znanja.
Pa, osmaci, srećno!
Doradora
Verovatno od kada znam za sebe, okupirana sam razmišljanjima o međuljudskim odnosima. Ko je kakav i zbog čega? Šta je ljudski a šta ne? Kako i zbog čega izgubimo sebe? Zašto neko mrzi, zbog čega podlost nadvlada dobrotu?
Nikako da se oslobodim navike da uočavam, analiziram, komentarišem i pokušam da utičem na ponašanje ljudi. Kada ne mogu direktno da se umešam i kažem šta mislim, zapišem (pa obrišem).
Sačuvala sam jednu, ne tako davno napisanu priču i rešila da je podelim sa vama. Mislim da je uskršnji praznik odlično vreme za to.
Najezda mutanata
Evolucija je od čoveka brusila savršeno društveno biće. Svrha je bila da i svet postane savršen. Iako taj proces traje i još uvek mu se ne nazire kraj, konture koje su vidljive obavezuju nas na durgačije društveno delovanje od trenutnog jer, izgleda su mutanti preovladali.
Čovek i mutant su pojmovi koji moraju podrobno da se objasne kako bi priča bila potpuno jasna.
Čovek-biće visokog eovlutivnog ranga
osobine: voli, spretan, odvažan, elokventan, inteligentan, brz, ljubazan i pristupančan, svestan svih životnih lepota koje pokušava da očuva što duži vrenenski period
Ima srce koje zaista kuca, osmeh koji emituje tolinu, radost rado poklanja.
Posmartran van društvene ograde, deluje nesalomivo.
Mutant- biće oštećene evolutivne konstrukcije
osobine: svestan svoje sakatosti, društvo posmatra kao povremeno okupljanje
radi ostvarivanja aktuelnih interesa (ja tebi ovcu, ti meni televizor...) Srce
mu je zakržljalo i postoji tek toliko da pumpa krv, ponekad se smeje, na vrlo
je niskom inteletkualnom nivou pa mu ovakav status olakšava obavljanje posla
jer emotivnost ne poseduje. Smeje se da bi rastezao i vežbao usne mišiće. Uvek
nastupa u grupama. Bitna osobina - lako se transformiše. Lako ubija vatrenim
oružjem. Ostale metode eliminacije protivnika, pozajmljuje od polumutanta.
Polumutant-To je čovek koji sa pretvara u mutanta .
Što su prvobitne osobine prisutnije, to je transformacija sporija. U svakom
slučaju i ovakav oblik ima moć da ubije čoveka. Doduše ne oružjem, ali rečima sigurno.
Ovi polumutanti su veoma neprijatni jer izazivaju tešku duševnu bol. Od nje se
dugo leči.
Niko sam po sebi nije dovoljno jak da se mentalno i fizički suprotstavi grupi neistomišljenika. Pošto je čovek društveno biće, obaveza tog društva je da onome ko je zaista čovek, pomogne. Pomažući drugima - pomažemo sebi. Uprotivnom jedinka će sama i nezaštićena propadati, biti oglodana od jačih i nestati. Zar to nije najveći ljudski greh?
Ne ubij = ne dozvoli da nestane.
Nisi ti repa bez korena – u savremenom društvu često prepoznavana osobina, koja jasno ukazuje da pojedinac ne mora samostalno da se bori za status i egzistenciju jer ima pomoć u najbližem okruženju. Tako sve postaje lako i dostupno. Ovo je jedan od krupnih istorijskih kvarova, u kom je došlo do izjednačavanja pripadnosti grupi sa pripadnošću taboru, klanu istomišljenika.
Zdrav, razuman i društveno vaspitan čovek sa izuzetnim profesionalnim i intelektualnim veštinana, a koji u svemu sledi pravila življenja u učvrstom društvenom okruženju – na žalost polako nestaje. Njegovo mesto halapljivo preuzima ovaj drugi sa korenom.
Tako dolazi do raslojavanja većih društvenih zajednica (npr. države) jer se interesi uprošćavaju. Manje grupe opijene postupkom transformacije jedinku koja je do tada bila korisna prvenstveno zahvaljujući osobinama koje poseduje, počinju da odbacuju i sada više ona nema funciju i ostaje nezaštićena. Zbog čega je tako? Materijalni INTERESI U ERI HIPERPRODUKCIJE dominiraju nad duhovnim, a kobljiva ljuska čud (to joj je nedostatak) zarad svog užitka (već je počela da se transformiše) odbiće pomoć nezaštićenoj jedinki koja jedna shvata šta ovakvo delovanje donosi - sigurnu propast svima.
Ratnik sam počinje da se bori sa nemanima jer ga urođeni šizoidni gen i borba za opstanak teraju na delanje. Ako na vreme svati da je borba uzaludna i posrne, preživeće ali će njegov novi dom postati LUDNICA. Ako nastavi, iscrpljen od uzaludnih pokušaja hvatiće da je jedino begstvo iz haosa - prelazak u kosmos, dakle smrt.
Što je u državnoj kasi novca manje, incidenti između mutanata i čoveka postaju sve češći.
Sukob počinje na sledeći način:
Čovekovo najjače oružje su pamet, iskustvo i intuicija.
Uvideo je na jednom projektu mogućnost unapređenja sistema koji će doneti opšte ljudsko dobro. Taj sistem košta, a mutant je uspeo da proceni dobit od takvog projekta.
Počinje rat. Transformisan u čankolisca mutant se opasno približava čoveku. U dužem vremenskom periodu taktički mu poljuljava samopouzdanje, kinji ga, omalovažava, suprotstavlja mu se i čovek polako gubi kontrolu nad razumom. Tada mutant preuzima primat, projekat je njegov, slava njegova, pare u džepu.
Emotivno labilan čovek je postao jer je posedovao veštinu u kojoj mu nije
bilo premca, pa emtovno sazrevanje nikada nije dovršeno. Lomi mu se duša i više
nije u stanju da dela.
Pouka
Ljudi, ali zaista ljudi, trudite se i ponovo osnivajte društvene grupe. Razmenjujte iskustva i pričajte. Udruživanjem i druženjem smanjiće se životni problemi i svi ćemo biti srećniji, što je suština života - da ga lepo proživimo. Smejte se. Pomažite slabijima da očvrsnu, saslušajte sagovornika i pokušajte zajednički iznutra da rešite problem. U grupi se sve lakše i brže završava.
Šta sa mutantima? Ako biljku ne zalivaš, uvenuće. Ne dajte im priliku da opstanu i nestaće.
Iz prašnjave fioke svoga mozga, jedne od onih koje krase komodu detinjstva, izvukla sam sećenje na Kekeca. Sećam se da je, kada se Kekec prikazivao, široka ulica, usred belog prolećnog dana, ostajala prazna. Oblaci prašine koje su podizale dečje noge, zaklanjali bi tada višnjin cvet. Nigde žive duše, jer Kekec je to...
Obožavam internet zbog toga što ćete, i ako pomislite kako lepe uspomene mogu da blede i nestaju, jednom običnom pretragom uspeti da ih spasite od zaborava.
Otišla sam na youtube i tamo pronašla ovu veselu Kekečevu pesmu:
Želim vam Kekečev dan!
Videla na fejsu, pa sam rešila da podelim sa vama.
Uhvatila sam sebe kako mlataram nogama ispod stola dok slušam, i kako me svrbe kolena dok čitam.
Privilegija je biti i umetnost ostati dete.
Uživajte
Iako reč obzir postaje sve nepopularnija - jer imati obzira danas (nažalost) i nije neka vrlina, još uvek se često upotrebljava. Možete je pronaći u novinskim člancima, na blogovima, na sajtovima, na fejsu, tviteru...
Imajući u vidu ovoliku frekventnost, nije zgoreg podsetiti se nekih pravila vezanih za njenu upotrebu.
Najčešće greške u upotrebi reči obzir prave se u obliku instrumentala jednine, u okviru sintagme sa značenjem načina (na koji se radnja vrši).
Nepravilno je:
obzirom...
obzirom da...
s obzirom da...
Pravilno je:
s obzirom na (to)...
ili jednostavno možete da upotrebite neku drugu konstrukciju:
budući da...
imajući u vidu...
Zbog čega mora baš s obzirom (a ne - obzirom) i zbog čega na to (a ne - da),dodatno ćemo pojasniti analizom sintagme "s obzirom na (to)..."
Prvi deo sintagme izgleda ovako:
s obzirom= predlog s(a)+ imenica obzir u instrumentalu jednine
predlog s(a) se upotrebljava uz imenicu u instrumentalu kada želimo da označimo prisustvo osobe, predmeta, osobine, okolnosti, pojave. Otuda s obrzirom (odsustvo - bez obzira), a ne obzirom. Dakle, s obzirom znači isto što i s prisustvom (imanjem) obzira.
Drugi deo sintagme:
na to=predlog na+akuzativ - upotrebljava se za označavanje predmeta (nepravog objekta)
Da rezimiramo:
Sintagma s obzirom na (to) je jedina ispravna zbog toga što joj predlozi s (koji upućuje na prisustvo obzira) i na (koji upućuje na predmet na koji se obaziremo) određuju smisao.
Uloga pomenute sintagme je da kazuje (pojasni) način na koji se vrši radnja u rečenici.
Zašto?
Zato što je radnja izvršena (KAKO?) uzimajući u obzir okolnosti, obazirući se na...odnosno, s obzirom na.
Primer:
S obzirom na uslove, dobro smo se plasirali.
Navedena rečenica znači da je, imajući u vidu (određene) uslove u kojima se radnja dešava, ishod radnje zadovoljavajući.
Međutim,da smo želeli da naglasimo da uslovi nisu dozvoljavali izvršenje radnje, a ona se uprkos okolnostima ipak realizovala, onda bi rečenica glasila:
Bez obzira na uslove, dobro smo se plasirali.
Eto. Toliko od mene. Ko razume, shvatiće!
Moja baba Jovanka je bila vesela i vredna žena. Mnogo je volela da radi.Celoga života je bila u pokretu. Mislili smo ako se zaustavi, prestaće da diše. Tako je i bilo.
Kada nije imala šta drugo, heklala je. U tom njenom hekleraju se ogledala i njena vesela duša. Mnogo boja. Mnogo, mnogo.
Specijalnost su joj bile stoličarke. Lepe stoličarke isheklane vunom. I danas imam šest komada za uspomenu. Svaka je drugačija. Ni na jednoj iste kombinacije boja. Ponekad, kada duže gledam čini mi se da su na svakoj čak i boje drugačije.Ali, uglavnom su vedre i jarke.
Tako je ona šarala i džempere i prsluke kada je štrikala. Šareno, brate.
Gledam ovaj svoj blog, i nešto me podseti na baba-Jovankine stoličarke.
Ali, ako.
Pa na koga ću biti ako ne na babu.
Ako ste u ovom postu očekivali neki kurs iz heklanja, evo jednog foruma na kom imate dosta linkova ka sadržajima o heklanju:
Deca znaju mnogo toga - na primer da kuvaju.
Koliko su sposobni saznaćete samo ako im dozvolite da pokažu svoja umeća.
Dokaz: video snimak u prilogu teksta.
I za kraj, mini roditeljski podsetnik. Kuvanjem deca razvijaju:
kreativnost - iako je kuvanje umetnost koja najkraće traje, ipak je umetnost
apetit - ako vaš sedmogodišnjak ne želi da jede, neka pokuša sam sebi da pripremi hranu (npr. sendvič); verujem da će svojih ruku delo slađe pojesti :)
snalažljivost i samostalnost - dete će moći da zadovolji osnovnu ljudsku potrebu bez pomoći mame i tate
altruizam - Deca su egocentrici i odbijaju da rade stvari koje im ne podižu ego. Kada spreme hranu za nekoga i on bude zadovoljan i pohvali ih, radost je mnogo veća nego kada udovoljavaju samo sebi (dobijanjem komplimenata deci raste ego i samim tim simpatije prema osobama koje komplimente dele).Vremenom će ovo početi da rade i bez interesa.
Pa, mame i tate ne budite lenji (ribanje kuhinje je nemerljivo sa koristi) i dozvolite mališanima da pokažu svoju kreativnost.
Procenite sami kada je pravo vreme da se upustite u ovu avanturu (mislim da pubertet baš i nije zgodan zavelike promene).
P. S.Izvinjavam se posetiocima koji ne znaju engleski, ali nisam pronašla ni jedan sličan video na srpskom niti sa prevodom. Ipak, mislim da slika govori više od reči.
Pozdravčić, Doradora
Koliko je proizvesti čoveka odgovoran, stresan i složen posao, najbolje znaju oni koji se time bave - roditelji, vaspitači i nastavnici. Međutim, ukoliko su rezultati vašeg napornog rada dobri i vidljivi, sreća je neizmerna.
Kao detetu ideali su mi bili strastveni čitaoci, poliglote, tajni agenti, "ludi" naučnici, lekari koji spasavaju "otpisane" ljude. Želela sam da budem neko ko svojom posvećenošću poslu može da promeni svet. Za ovakvo poimanje života zaslužni su odrasli sa kojima sam rasla, a njih je bilo dosta.
U velikoj zajednici dete može da razvije veliki broj interesovanja jer svaki uticaj odraslog ostavlja trag. Naravno da takvo okruženje ima i mane. Roditeljski autoritet slabi a ponekad i nestaje kada deca mogu da biraju koga će da oponašaju.
U mom slučaju, rezultat pomenutog vaspitanja je bila opsednutost poslom jer sam celog života učena da budem vredna i odgovorna. Uspeh će doći sam po sebi.
Kada sam osnovala porodicu, shodno naučenom, mislila sam da je dovoljno da budem vredna i radna i da zarađujem novac, pa sam poslu posvećivala 12-15 sati dnevno, a kada bih došla kući trudila sam se da ispunim sve obaveze - skuvam, počistim, opeglam. Legala sam kasno i ustajala rano. Divila sam se sebi što uspevam ono što većina mojih prijateljica ne može - da budem hobotnica. Dečica su za to vreme rasla. Ćerka je često uz mene uzimala krpu u ruke i brisala prašinu. Dok je "spremala" sa mnom, pričala bi kako je provela dan. Ponekad sam je čula, ponekad ne. To je trajalo nekoliko godina.
Onda se jednoga dana, neočekivano, desio preokret koji će mi u potpunosti promeniti život. Bez ikakvog objašnjivog razloga, ustala sam umorna. Nisam više mogla ništa da radim. Osećaj se ponovio i narednih nekoliko dana. Zatim sam dala otkaz. Počela sam intenzivno da razmišljam kako je do toga došlo i gde sam napravila grešku. Najzad sam shvatila. Nijedan čovek nije Bog. Najvažnije je odrediti prioritete.
Jedan moj profesor je govorio da je najvažnija uloga žene stvaranje novog mikrokosmosa u sebi. Verujem da je svaka žena na planeti toga svesna. Dakle, moj najvažniji posao je posao majke. Svi ostali su samo u službi prvog. Ako mogu da se uklope i zauzmu neko naredno mesto, dobro je. Ako ne, više mesta će ostati za prvi.
Centar moga sveta su moja deca. Godinama ih svakodnevno pažljivo oblikujem i već na njima uočavam konture osoba kakve sam želela da postanu. Posebnu pažnju privlače mi njihove oči. Kada te male zbunjene oči počnu da se šire u beskraj dajući vam do znanja da shvataju vaše životne poruke i da saznaju, život nema cenu. Postajete sveni da stvarate ono što je jednom čoveku najvažnije - drugog čoveka.
Tako i dalje negujem naviku iz detinjstva - posvećenost. Ovoga puta onu pravu.
Naravoučenije: Koliko god jurili za novcem, slavom, dobrom karijerom i pokušali da uhvatimo zrno moći, ništa od navedenog ne daje smisao životu koliko uspešno stvaranje empatičnog, snalažljivog, društvenog, svestranog čoveka. Uspeh deteta kom se posvetimo je mnogo veći od ličnog, jer godine iskustva koje smo sticali spotičući se, ugrađene su kao gotov proizvod u drugo biće. Tako mu, pružajući zdrave temelje, pomažemo da nastavi da se upotpunjuje.
Za kraj jedna dirljiva pesmica koja se vrtela i ovih meseci na Youtube i facebook-u:
Doradora
Lepo je smejati se. Podsmevati se i ismevati često nije lepo, ali može da bude korisno. Postoje ljudi koji nisu svesni štetnosti svog ponašanja i nije zgoreg opomenuti ih. Ukoliko to želimo da učinimo indirektno, često se, (ne)svesno, služimo jezičkim alatkama čiji je cilj upravo ismevanje i podsmevanje. Tako mana postaje uočljivija.
Razmišljajući o ovim pojavama, pade mi na pamet da uobličim mini-rečnik pojmova koji su u vezi sa njima. Možda nekom bude od koristi.
Dakle:
Komedija ( od grč. komos-vesela povorka, ode-pesma) - dramsko književo delo zasnovano na prikazivanju sukoba likova koji izaziva smeh. Pošto prikazuje ono što je prosečno u životu, mane i nedostatke, smeh izaziva nesklad između mogućnosti i želja komičnog junaka.
Komedija karaktera- ismevaju se krupne mane pojedinca (u "Pokondirenoj tikvi" J.S. Popovića ismeva se nadobudnost i uobraženost Feme)
Komedija intrige - u njoj se zaplet zasniva na zabuni ili nesporazumu, a komične su situacije u kojima se likovi nalaze (K. Trifković:"Ljubavno pismo")
Komedija naravi - ismevaju se mane društva ili pojedinih grupa ( B. Nušić "Narodni poslanik")
Humor (od lat. humor=vlaga, tečnost, sok) - nekada se smatralo da od telesnih sokova zavisi dobro raspoloženje čoveka, pa je otuda humor sinonim za šalu, odnosno umetničke postupke kojima sa izaziva vedro raspoloženje. Cilj humora nije da ismeva mane i slabosti pojedinaca, već umetničko prikazivanje smešnog.
Satira - delo u kom se ismevaju i jetko osuđuju društvene pojave ili karakteri (R.Domanović:"Danga")
Groteska - komedija koja teži ka izobličenom, nakaznom, neprirodnom prikazivanju koje je na granici smešnog i gorkog
Aforizam - oštra, inteligentna i duhovita izreka, naziva se još i "poslovica intelektualaca"
Ironija - prikriveno podsmevanje koje se postiže tako što se govori suprotno od onoga što se misli
čuveno "volim i ja vas" često se upotrebljava kada npr. nekoj grupi želimo da poručimo da ih baš ne simpatišemo
Cinizam - nepristojnost, bezobrazluk, zajedljivost
Sarkazam - zajedljiva, pakosna šala; viši stepen ironije tj.krajnje zajedljiva, pojačana ironija
npr. Mima Karadžić u komadu "Jesi l` ti to doš`o da me vidiš" konstatacijom: "...i majka joj je bila kulturna. Da izvineš, u ovi kraj ništa kulturnije stizalo nije", u prvoj rečenici ironično poručuje da je osoba o kojoj govori prosta i nekulturna, dok u drugoj svoju ironiju pojačava i pretvara u sarkazam 
Lakrdija - laka, banalna komedija čiji je cilj da preterivanjem izazove smeh; šegačenje
Parodija - svesno podražavanje nekog dela sa ciljem da se ono ismeje. Podsmeh i ismevanje potižu se zadržavanjem forme dela i promenom sadržaja; ruganje podražavanjem (Scary Movie)
Burlseka - šaljivo prikazivanje ozbiljnih stvari; muzički komad šaljivog karaktera
Toliko od mene za danas. Dobar provod.
Doradora
Blog je ustvari jedan od najlakših, najefikasnijih i najjeftinijih načina da iskažete svoje mišljenje, da se zabavite ali i da poučite, podučite i pomognete.
Iako od avgusta prošle godine imam blog (razlozi zbog kojih sam ga "otvorila" nalaze se u postu "Sve što je lepo kratko traje"), tek nedavno sam počela ozbiljnije da razmišljam o njegovoj suštini.
Shvatih da je blog ustvari jedan od najlakših, njefikasnijih i najjeftinijih načina da iskažete svoje mišljenje, da se zabavite ali i da poučite, podučite i pomognete.
Evidentno je da ću se ćaskanjem i zabavljanjem na blogu rasteretiti od svakodnevnih problema koji me tište. Možda moja simpatična pričica uveseli još nekog. Međutim, tu se misija zabavljača završava. Statistike su pokazale nešto sasvim drugo.
Najčitaniji članak mog (iako ne baš posećenog) bloga je Podela umetničke književnosti. Tekst je nastao u vreme kada sam pisanje postova vršila prema instrukcijama i nisam imala pojma šta je blog ustvari. Zadatak je bio da pišem postove na temu o kojoj najviše znam. Pošto sam po struci profesor srpske književnosti, odlučila sam da teme o kojima ću pisati budu vezane za književnost,vaspitanje i obrazovanje dece.
U praksi sam se, tokom periodičnih obavljanja poslova nastavnika srpskog jezika, često susretala sa nizom problema vezanih za nastavu, porodicu i društvano okruženje (kao što su nerazumevanje književnih rodova i vrsta, odbojnost prema čitanju, autistična ponašanja roditelja, neprihvatanje levoruke dece...). Iako je oblast kojoj sam htela da se posvetim ogromna, nekolicinom napisanih tekstova pokušala sam da učenicima i roditeljima pomognem u rešavanju pomenutih problema.
Tek nedavno, kada sam na GOOGLE ANALYTICS-u, posmatrajući rezultate posećenosti mog bloga, uvidela da su članci o književnosti najčitaniji, shvatila sam da sam se rasplinula. Takođe sam shvatila da mladi naraštaji (možda i više od zabave) na internetu traže znanje.
Zahvaljujući prijatelju koji je na facebook-u lajkovao video Znanje je budućnost, konačno sam se "dokopala" dokaza da nije istina da mladi ne žele da znaju, već da su načini na koje im se znanje prenosi odavno prevaziđeni.
Veoma često, tražeći odgovore na pitanja koja im se u postavljaju u školi, učenici posežu za internetom - zato što je brže, lakše, zanimljivije, a mogućnosti povezivanja i poređenja različitih podataka su beskonačne.
Međutim, (relevantnih) sadržaja o književnosti, prilagođenih učenicima osnovnih i srednjih škola, barem na našem jeziku, na žalost, veoma je malo - ne zato što je nemoguće, nego zato što oni koji se bave ovom oblašću uglavnom nisu "otkrili" čudo zvano blog.
I dok se ne pojavi neko "kompetentniji", nastavljam da pišem na pomenutu temu. Iskreno se nadam da će me konkurencija ubrzo "pregaziti". Verujem i da bi ukoliko se to desi, mnogi razlozi za štrajk nestali.
I, kao što bi Lane Gutović rekao:
Ne znam zašto sam vam ovo ispričala, ali ko zna - možda nekom i zatreba. I vrlo je važno da ovo što sam ispričala ne škodi, a čim nešto ne škodi, znači da pomaže...
Do sledećeg kuckanja, pozdrav
Doradora
Otvorim jutros prozor da svež vazduh uđe u kuću i imam šta da vidim - počinje da se beli, pada.
Zamirisa soba u trenu i neka me milina obuze. Čista sreća prostruja kroz telo. Valjda sećanje na detinjstvo, slobodu.
Poslednjih nekoliko dana sam samo na trenutke izlazila iz kuće. Jak vetar i hladnoća mi nisu dali da se krećem. Danas, napokon, odlučih da prošetam mojim malim selom. Već na izlasku iz dvorišta, iznenadi me bajkolik prizor. Sve je belo. I nekako veselo. Komšije na ulici, lopate u rukama, priča se, šali se, radi se. Kao da su jedva dočekali da "te" lopate prorade, pa da opet mogu da divane, da se ponovo zbliže.
Ala j` lep ovaj svet, moj komšiluk čisti sneg.
Ove godine, posebno, selo je bilo nekako previše tiho. Ulice često puste, ljudi šćućureni u svojim sobama, sa svojim brigama. Retko si mogao sresti prolaznika, a kamoli čuti :"Dobar dan".
Kako je odmicala jesen, sve tužnija je postajala slika. Teški i tromi dani, melanholija, namrštena lica, neka opšta nezainteresovanost za druge, činili su život u mom mestu gotovo nepodnošljivim. Međutim, živeti u kući, u prigradskom naselju, ove godine je zaista luksuz.Verovatno otuda ovakav prizor.
A onda, danas, Bog posla sneg. I moje malo selo ponovo živnu.
Svi se zdrave, rumeni, veseli, smeju se. Flaša rakije naslonjena na kapiju, da podgreje vredne čistače. I u drugoj ulici sličan prizor. Šetam selom i srećem ljude koje dugo nisam videla. Lete grudve, majke vuku majušnu dečicu na sankama. Kako je sve nešto lepo i toplo, idilično.
Celo selo čisti belo i srećni su. Može zima da bude i lekovita.
Šta da vam kažem. Ako živite u gradu, usamljeni ste i život vam deluje besmisleno, kupite lopatu i izađite napolje. Ispred ulaza u zgradu uvek ima snega za čišćenje.
Pozdrav, Doradora 
Sasvim iznenada i neočekivano. Kada sam se najmanje nadala i prestala da razmišljam - posao je stigao.Suprotno svim preporukama i savetima. Zato svim nezaposlenim koji budu čitali ovaj post,toplo preporučujem - opustite se.
Moje traganje za poslom izgledalo je poslednjih meseci skoro isto kao Miloradovo (Mile -Milence):
Ustvari, malo drugačije.
Onda je raspisan je konkurs za poslovnog sekretara u jednom malom privatnom preduzeću . Poslala sam biografiju.
Nedelju dana kasnije sam pozvana na testiranje.
Test se sastojao od:
-5 zadataka u kojima je trebalo izračunati procente....
-Prevođenja sa engleskog na srpski i obrnuto
-Prekucavanja teksta
Mereno je vreme izvršenja svih zadataka.
Zatim sam popunila upitnik koji se sastojao od pitanja vezanih za ostale veštine ali i za lični život.
U međuvremenu je test pregledan i na osnovu rezultata sam pozvana na razgovor kod direktora preduzeća.
Saznala sam da je preko 500 kandidatkinja konkurisalo na to radno mesto.
Preko 50 kandidata je radilo isti test.
Nas 10 je ušlo u uži izbor i pozvane smo na jednodnevni probni rad ( da bi poslodavac mogao da se uveri u istinitost podataka u radnoj biografiji).
Ispunila sam i ovaj uslov.
Zatim je usledila provera kod prethodnog poslodavca (telefonski razgovor u kom je traženo mišljenje o meni).
U postu Razgovor za posao već sam (na osnovu ličnih zapažanja) pisala o problemima u komunikaciji između nezaposlenog i potencijalnog poslodavca.
Takođe sam (na osnovu ličnog iskustva) shvatila da u većini preduzeća u Sbiji ne postoje (za potencijalne kandidate) jasna pravila prilikom selekcije. Bila sam na razgovoru u nekoliko "velikih" preduzeća i ni u jednom nisam prošla proces sličan gore opisanom.
Zbog navedenog, mirne duše mogu reći, da ukoliko ste nezaposleni i nemate adekvatnu "vezu", a životne okolnosti vas ne dovode u vezu sa sa ljudima koji mogu da prepoznaju vaše sposobnosti, spremite se. Pravila u traženju posla ne postoje. Najbitnije je da budete prirodni i da znate šta želite. Možda urodi plodom.
P.S. Danas mi je saopšteno da sam dobila posao. Trka, međutim, još uvek nije završena...
Doradora 
| « | April 2025 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | ||||
- Oktobar 2012 [1]
- Mart 2012 [1]
- Januar 2012 [1]
- Jun 2011 [1]
- April 2011 [1]
- Mart 2011 [6]
- Februar 2011 [2]
- Decembar 2010 [2]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [7]
- Septembar 2010 [10]
- Avgust 2010 [9]
