Roditeljski sastanak

Čudo zvano blog
2011/02/10,11:39

 Blog je ustvari jedan od najlakših, najefikasnijih i najjeftinijih načina da iskažete svoje mišljenje, da se zabavite ali i da poučite, podučite i pomognete.

 

Iako od avgusta prošle godine imam blog (razlozi zbog kojih sam ga "otvorila" nalaze se u postu "Sve što je lepo kratko traje"), tek nedavno sam počela ozbiljnije da razmišljam o njegovoj suštini.

 Shvatih da je blog ustvari jedan od najlakših, njefikasnijih i najjeftinijih načina da iskažete svoje mišljenje, da se zabavite ali i da poučite, podučite i pomognete

Evidentno je da ću se ćaskanjem i zabavljanjem na blogu rasteretiti  od svakodnevnih problema koji me tište. Možda moja simpatična pričica uveseli još nekog. Međutim, tu se  misija zabavljača završava. Statistike su pokazale nešto sasvim drugo.

Najčitaniji članak mog (iako ne baš posećenog) bloga je Podela umetničke književnosti. Tekst je nastao u vreme kada sam pisanje postova vršila prema instrukcijama i nisam imala pojma šta je blog ustvari. Zadatak je bio da pišem postove na temu o kojoj najviše znam. Pošto sam po struci profesor srpske književnosti, odlučila sam da teme o kojima ću pisati budu vezane za književnost,vaspitanje i obrazovanje dece.

U praksi sam se, tokom periodičnih obavljanja poslova  nastavnika srpskog jezika, često susretala sa nizom problema vezanih za nastavu, porodicu i društvano okruženje (kao što su nerazumevanje književnih rodova i vrsta, odbojnost prema čitanju, autistična ponašanja roditelja, neprihvatanje levoruke dece...).  Iako je oblast  kojoj sam htela da se posvetim ogromna, nekolicinom napisanih tekstova pokušala sam da učenicima i roditeljima pomognem u rešavanju pomenutih problema.

Tek nedavno, kada sam na GOOGLE ANALYTICS-u, posmatrajući rezultate posećenosti mog bloga, uvidela da su članci o književnosti najčitaniji, shvatila sam da sam se rasplinula. Takođe sam shvatila da mladi naraštaji (možda i više od zabave) na internetu traže znanje

Zahvaljujući prijatelju koji je na facebook-u lajkovao video Znanje je budućnost, konačno sam se "dokopala" dokaza da nije istina da mladi ne žele da znaju, već da su načini na koje im se znanje prenosi odavno prevaziđeni.

Veoma često, tražeći odgovore na pitanja koja im se u postavljaju u školi, učenici posežu za internetom - zato što je brže, lakše, zanimljivije, a mogućnosti povezivanja i poređenja različitih podataka su beskonačne.

Međutim, (relevantnih) sadržaja o književnosti, prilagođenih učenicima osnovnih i srednjih škola, barem na našem jeziku, na žalost, veoma je malo - ne zato što je nemoguće, nego zato što oni koji se bave ovom oblašću uglavnom nisu "otkrili" čudo zvano blog.

I dok se ne pojavi neko "kompetentniji", nastavljam da pišem na pomenutu temu. Iskreno se nadam da će me konkurencija ubrzo "pregaziti". Verujem i da bi ukoliko se to desi, mnogi razlozi za štrajk nestali.

I, kao što bi Lane Gutović rekao:

 Ne znam zašto sam vam ovo ispričala, ali ko zna - možda nekom i zatreba. I vrlo je važno da ovo što sam ispričala ne škodi, a čim nešto ne škodi, znači da pomaže...

 

Do sledećeg kuckanja, pozdrav Wink

Doradora

 

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu