Sinoć, posle 22h, zvoni telefon. Taman sam stigla sa predavanja i nisam se ni raskomotila. Komšinica zove, traži pomoć. Usplahirena, nervozna, ima gomilu neodrađenih izveštaja, a ne zna kako se koristi excel - ni najosnovnije komande.
Odem, mrzovoljna, pokažem joj šta treba i vratim se kući i legnem da spavam. U neko doba, ponovo zvoni telefon (zaboravila sam da ga isključim). Ponovo komšinica. Opet joj nešto nije jasno. Ponovo joj kažem šta treba da radi i zamolim ja da me više ne uznemirava. U poslednja tri meseca, često joj i mnogo stvari nije jasno. Ali!
Žena ima posao. Dobro plaćen i zavidnu funkciju u dobroj firmi. Nema veze što joj ništa nije jasno. A i diploma ima više nego dovoljno. Pa kako ona može da ne zna?
Može, jer je izgleda bitnije imati nego znati.
A evo kako na to gledaju naši susedi:
P.S. Ko mi je kriv što imam znanje a nemam zvanje.
| « | Septembar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | |||
- Oktobar 2012 [1]
- Mart 2012 [1]
- Januar 2012 [1]
- Jun 2011 [1]
- April 2011 [1]
- Mart 2011 [6]
- Februar 2011 [2]
- Decembar 2010 [2]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [7]
- Septembar 2010 [10]
- Avgust 2010 [9]
