Roditeljski sastanak

Kad sam bila mala
2010/11/02,19:53

Kad sam bila "mala" često sam sebi govorila da se nikada neću ponašati kao odrasli. Zato sam vodila dnevnik.

Da bih sačuvala od zaborava, sve utiske, lepe i ružne situacije, brižljivo i detaljno sam beležila. Godinama.

Prvi, drugi, treći...dnevnik. Da se ne zaboravi.

Najburniji i najzanimljiviji je bio srednjoškolski. Pravi buntovnik sa "milion razloga".Sećam se da sam se, posmatrajući roditelje, često pitala šta čovekovu dušu može toliko da promeni pa da prestane potpuno da liči na sebe. Mladić i zreo čovek - dve osobe, jedno telo.

U jednom životu - bar dva puta rođeni.

E, nećeš. Mislila sam. Beleži sve, svaki detalj, pokret, mimiku, gest, izgovorenu i neizgovorenu misao, događaj. Ništa ne sme da promakne. I komentariši, bez cenzure. Pa, jednoga dana, kada njih počneš da preoznaješ u sebi, posegni za onim dnevnikom. U njemu su jasna uputstva jedne srednjoškolke, koja je pametno i na vreme razmišljala o svojoj budućnosti, ne dozvoljavajući da ostane bez svoje prve duše. One duše što je bistra krupna oka posmatrala svet.

Mislila sam da jakom voljom čovek može uvek da održava svet u ravnoteži.

Onda sam  jednoga dana "odrasla". Moja pisanija su mi se učinila besmislenim i uništila sam ih.

Mnogo godina kasnije, počela sam da prepoznajem svoje roditelje u sebi. Šta da činim? Zaboravljeno.

********************************************************************

Pre nekoliko dana u knjizi koju godinama nisam dotakla, slučajno pronađoh svoj srednjoškolski sastav. Baš sam se obradovala. Odlučih da ga prekucam u svoj novi dnevnik.

Ovako je  razmišljala jedna sedamnaestogodišnjakinja:

Biti il` ne biti?

U gomili nabacanih reči koje svjom težinom opterećuju mozak poprilično oslabljen nemilim događajima, još jedna reč značila bi katastrofu.

Šta onda predstavlja survavanje čitavih rečenica? Možda je izlaz u suprotstavljanju, ovom preteškom kamenu, razumom. Vredelo bi pokušati, ali ne treba zanemariti činjenicu da je sve više odnih koji život opterećuju glupostima. Svaka reč "nesrećne" majke  i njenog bednog potrčka i moralnog samoubice, sposobnog jedino da drhti pred stvarnošču i oplakuje besmisao pred kojim se nalazi, predstavlja kap vode koja lagano udara u teme. Kada padne hiljadita, mozak je nesposoban da funkcioniše.

Ne ubija samo to . Niz haotičnih rečenica, k`o voz bez voznog reda,juri kroz lobanju i svakog trenutka željno očekuje sjedinjavanje sa gomilom

Biti il` ne biti?

Voleti il` ne voleti?

Ubiti il` ne ubiti?

Osvetiti il` trpeti sramotu?

Živeti il` umreti?

Biti lud il` glumiti?

...i tako do u beskonačnost.

Pretežak je zadatak Hamletov.

Rezultat:

Biti.

Voleti.

Ubiti.

Osvetiti.

Živeti.

... i tako do u beskonačnost.

*******************************************************************

Pisan je na zadatu temu nakon analize  "Hamleta".

Detinjasto.

Ali, neka. Da se ne zaboravi.

DoradoraLaughing

 

 

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu