Roditeljski sastanak

Cveće, proleće i NIS-ove akcije
2010/11/16,13:33

Da je život cveće i proleće, ne bi nam kraja bilo.

 Pretoplo novembarsko jutro zaludelo i mene, pa na trenutak pomislih da život može, samo kad hoće, da bude cveće i proleće. A onda uđoh u poštu...

Tamo saznadoh mnogo o prodaji NIS-ovih akcija i još štošta,  a da nikog ništa ne pitah.

Čula sam sledeće:

- Zahtev za prodaju pomenutih akcija možete podneti u bilo kojoj pošti

- Pošta će umesto Vas na Berzi prodavati vaše akcije - besplatno

- Potrebno je samo da dostavite ličnu kartu, kažete koliko će te akcija prodavati i po kojoj ceni (može biti i viša i niža od aktuekne cene na Berzi)

-Sklapate Ugovor sa Poštom (verovatno o zastupanju u prodaji), akcije idu na berzu i kada budu prodate (možda kroz nekoliko dana), bićete obavešteni i moći ćete (negde) da preuzmete svoj novac koji će leći na tekući račun (koji ste verovatno otvorili za tu namenu)

Uostalom, i novine su pisale o tome KAKO PRODATI AKCIJE NIS.

Akcije k`o akcije, prodaće se sa nama ili bez nas. Ali slušati glagoljanje šalterske službenice (S) - e, to je neponovljiv doživljaj.

 Pokušaću zato, što verodostojnije da prenesem delove jednog veoma zanimljivog razgovora (bar one delove koje sam zapamtila, a čula sam dobro sve).

Dakle, stojim u redu i čekam da se oslobodi neki od tri šaltera na kojima se vrši plaćanje i prinudno postajem svedok rasprave između šalterske radnice i žene koja želi  da proda svoje akcije.

Klijentkinja (K) je zbunjena, vidno psihički neuravnotežena, ali ne i agresivna. Vadi neke papire iz kese i pokušava da objasni šta želi. Kad, sa one strane šaltera, krik:

S:"Daj ličnu kartu!" 

Zatim, pauza.

Ponovo kričanje. S:" Koliko ćeš akcija da prodaš?".

K:"Sve." 

"Možeš da ih prodaš po kojoj želiš ceni. Po kojoj ćeš?"

"Po bilo kojoj, šta ja znam."

"Pitala sam, po kojoj ceni. Piše ti na papiru (koji je zalepljen na staklu šaltera, prim. autora)!"

K:"Dobro, po toj ceni."

Zatim  službenica ćuti i kuca. Daje nesrećnoj ženi nešto da potpiše i vraća joj ličnu kartu.

K: "A moje pare?"

S:" Dobićeš kada ti prodaju akcije. Sledeći!"

Prilazim šalteru, dajem račune a ona (službenica) nastavlja da mumla:

" Bitno da je ona izvadila svoje papire. Ništa drugo i ne radi nego sedi kod kuće iskuplja papire ..." Onda se okreće koleginici i kao iz topa: "Sledeći pacijent ide kod tebe, ti znaš sa njima" i ne uzima račune koje sam dala na plaćanje. Zbunjeno je gledam i dođe mi da pitam da li sam i ja pacijent.

A onda pomislih: "Moraš živote da ostaneš cveće i proleće. Neću da mi ovde bude kraj."

Ona je nastavila nešto da drobi, ne znam šta, dok je kucala moje račune. Izvukoh se iz kandži službenice-psihoanalitičarke. A vi, "pacijenti", spremite se kada budete prodavali akcije.

Doradora

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu